Misija MMF-a otišla, vlasti nisu zabrinute - računaju na domaće banke

750 miliona eura za suočavanje s posljedicama pandemije koronavirusa, te za reforme, prije svega, zdravstva i javnih finansija, od Međunarodnog monetarnog fonda nećemo dobiti, jer bh. vlasti nisu postigle dogovor o potrebnim reformama kojim nas uslovljavaju. Tako je, barem trenutno, propalo sklapanje trogodišnjeg kreditnog aranžmana. Nova šansa za dogovor i novo zaduženje je kraj januara naredne godine.

Misija MMF-a završila je posjetu BiH, a mi ostali bez milijarde i po maraka jer vlasti nisu mogle postići dogovor o reformskim pitanjima. Od bh. vlasti zatraženo je objedinjavanje ekonomskog prostora i bankarskog sektora da bi odgovor na buduće krize bio adekvatan.

“Potrebne su reforme u pogledu digitalizacije, stvaranja jedinstvenog energetskog tržišta i promoviranja kreditne ekspanzije uključujući i putem bolje naplate potraživanja. Drugo, da bi se ojačao okvir za finansijsku stabilnost, potrebno je uspostavljanje fonda za restrukturiranje banaka”, poručili su iz MMF-a.

Fiskalno vijeće nije usaglašeno o Pismu namjere. Najviše zamjerki došlo je iz RS-a. Za njih je neprihvatljiv prenos nadležnosti s entiteta na državu. Dva su ključna uslova.

- Registar fizičkih lica mi smo napravili prije dvije godine u APIF-u, koji vodi registar, i nema potrebe da to ide na Centralnu banku, a Centralna banka nema ni zakonski osnov za to. Osnivanje Fonda za finasijsku stabilnost je stari zahtjev MMF-a i oni smatraju da taj fond treba biti u okviru Agencije za osiguranje depozita, koja je na nivou BiH. Mi nismo zadovoljni radom tih agecije - izjavila je Zora Vidović, ministrica finansija RS-a (SNSD).

Za RS je sporan i Zakon o certifikovanom potpisu. A za bolje poznavaoce ekonomskih prilika priča o prenosu nadležnosti je neosnovana, jer prenos nadležnosti s entiteta na BiH nije bio problem u ranijem aranžmanu s MMF-om.

- Centralna banka BiH, uostalom, objavljuje blokirane račune. Znate da kad dižete kredit u banci vam kažu u kojoj ste grupi. Sad je za građane problem jedinstveni registar. Šta je tu sporno? Možda ih je strah da će neko vidjeti stanje računa ili da će se vidjeti da su nerealni prihodi u odnosu na imovinu - smatra ekonomska analitičarka Svetlana Cenić.

Dok aranžman sa MMF-om ne bude postignut, domaće vlasti računaju na zaduženje, ali kod domaćih banaka. To u prevodu znači manje novca za privredu, koja je ionako usljed pandemije na koljenima.

- Sve te ugrožene kategorije će biti najranjivije jer dosta novca ide za liječenje zaraženih kovidom. S druge strane, ništa nismo uradili da oživimo privrednu aktivnost - ocjenjuje ekonomski analitičar Zoran Pavlović.

Poruka iz Ministarstva finansija BiH je optimistična. Finansijska stabilnost nije ugrožena. Sad je sve na entitetima.

Nisu zabrinuti ni u Federalnoj vladi:

“Pitanje novog aranžmana s Međunarodnim monetarnim fodnom najmanji je problem za vlasti na razini BiH jer niti jedna marka iz ovih kredita se ne koristi za proračun institucija BiH nego ta sredstva idu entitetima”, poručuju.

- Prvenstveno mislim uspostavljanje Garantnog fonda pri Razvojnoj banci. To su finese koje mi možemo lako usaglasiti s MMF-om - kaže Goran Miraščić, savjetnik premijera FBiH.

Misija MMF-a na kraju posjete BiH poručila je vlastima da revidiraju svoje stavove i nastave razgovor. A dok se oni ne dogovore, ekonomski stručnjaci upozoravaju na mogući bankrot kompanija u realnom sektoru. I dok jedni nemaju novac, drugi se rasipaju njime na opremanje službenih prostorija i kupovinu automobila, ali i nova zapošljavanja.

Samo tokom pandemje u državne institucije zaposleno je više od 100 osoba.

federalna.ba