CCI predstavio istraživanje projekta "Fer zapošljavanje za odgovornost"

Centri civilnih inciijativa u okviru projekta ''Fer zapošljavanje za odgovornost'' uradili istraživanje u vezi sa poslovanjem javnih preduzeća u entitetu Republika Srpska za period od 2010-2019.godine.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da javna preduzeća ne posluju transparentno, da ne postoji odgovornost za poslovanje javnih preduzeća kao ni kontrola nadležnih institutcija nad radnom istih. Uz sve to, snažan uticaj politike na zapošljavanje rukovdećih kadrova, direktora i nadzornih odbora u javnim preduzećima, rezultira da javna preduzeća djeluju u interesu političke stranke, umjesto u interesu društva kao i građana i građanki.

S tim u vezi, CCI je formirao radnu grupu zajedno sa predstavnicima zakonodavne vlasti a koju čine poslanici i poslanice Narodne skupštine Republike Srpske.

Iz CCI kažu da je poziv za učešće u radnoj grupi upućen svim klubovima poslanika entitetskog parlamenta, no, poziv su prihvatili predstavnici samo pet stranaka: PDP-a, SDS-a, DEMOS-a, SNSD-a i Ujedinjene Sprske.

U okviru radne grupe definisane su četiri oblasti za unapređenje legislative i praksi u poslovanju javnih preduzeća u Bosni i Hercegovini, a to su: transparenstnost u radu, odgovornost za rezultate poslovanja, kontrola nad radom kao i depolitizacija.

U cilju dugoročnog rješavanja problema politizacije javnih preduzeća, Centri civilnih inicijativa pozivaju parlamente na svim nivoima da u što skorije vrijeme unaprijede legislativu koja uređuje ovu oblast, a kako bi se zaustavio uticaj političkih stranaka na javna preduzeća. Neophodno je da javna preduzeća budu depolitizirana, profesionalna i nezavisna u radu.

Iz CCI navode da u entitetu Republika Srpska posluje 48 javnih preduzeća, od kojih je 69 odsto aktivno, 13 odsto je u stečaju šest odsto je privatizovano dok za 13 odsto javnih preduzeća ne posjeduju podatke o statusu. U ovim preduzećim zaposleno je najmanje 20.000 radnika i na godišnjem nivou ostvaruju 1,6 milijardi maraka prihoda kao i 3,2 milijarde maraka duga.

''Rezultati istraživanja pokazuju da je izuzetno velika količlina informacija izuzeta od javnosti, te da javna preduzeća u velikoj mjeri ne objavljuju proaktivno podatke o rezultatima poslovanja, strukture vlasništva i rukovodećim kadrovima. Analiza dostupnosti godišnjih izvještaja o radu i poslovanju javnih preduzeća koja obuhvata 48 preduzeća na nivou RS pokazala je da za period od 2010-2018.godine 72 odsto izvještaja nije dostupno javnosti dok je samo 28 odsto izvjerštaja dostupno,'' kazala je Emina Ćatić,  projekt koordinatorica CCI.

Ona ističe da od 28 odsto dostupnih izvještaja, samo je šest odsto dostupno na web stranicama javnih preduzeća dok je preostali broj dostupan na stranicama skupština, vlada ili drugih izvora.

CCI su razmotrili izvještaje o radu i poslovanju javnih preduzeća na nivou entiteta Republika Srpska u periodu od 2010-2019. godine.

''Ova analiza pokazala je da je Vlada RS u ovom peridou razmatrala tek 68 izvještaja. Narodna skupština RS razmatrala je samo 12 izvještaja od ukupno 480 koliko je trebalo da razmatra. Podatak da u 96 odsto slučajeva nije vršena finansijska revizija od strane Glavne službe za reviziju javnog sektora RS, pokazuje dodatni nedostatak kontrole u poslovanju javnih preduzeća,'' navodi Ćatić.

Kada je riječ o politizaciji javnih preduzeća, CCI su obradili podatke za 19 0d 48 javnih preduzeća u entitetu RS za period od 2010-2020.godine.

''U ovom periodu pozicije direktora javnih preduzeća obnašalo je 68 osoba za 19 javnih preduzeća a za koje CCI posjeduje podatke. Za 62 odsto njih, utvrđena je stranačka povezanost što jasno ukuazuje da politički uticaj na rad javnih preduzeća postoji,'' kaže Ćatić.

Iz CCI kažu da posebno zabrinjava da su sve ove osobe imenovane u periodu kada je stranke ispred koje su imenovani bila dio vlasti u ovom entitetu.

 S tim u vezi, CCI u okviru radne grupe, radili su na izradi preporuka kojima bi se povećala transparentnost,  te uspostavila kontrola i odgovornsot nad radom javnih preduzeća, te smanjio uticaj politike na njihovo poslovanje.

''Jedan od preporuka je transparentnost, što možemo odmah da uradimo jeste da uradi jedinstven registar svih javnih preduzeća, gdje bi bili dostupni svi podaci o vlasničkoj strukturi, nadzornom odboru, upravnom odboru, ko su direktori i ko ih je birao. To su opšti podaci koje mi, nažalost, nemamo. Mnoga javna preduzeća nemaju ni svoju web stranicu, to bi trebalo da bude obaveza svih javnih preduzeća,'' kazala je Gordana Vidović, poslanica PDP-a u Narodnoj skupštini RS.

Ona ističe da je neophodno poboljšati dostupnost informacija u skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacija.

''Ovo je prvi korak koji uradili. Ovi sastanci ne bi trebalo da budu kraj već početak naše saradnje. Važno je da Vlada RS kontinuirano analizira rad javnih preduzeća. Kada kažemo, Vlada RS, moramo to spustiti i na lokalni nivo, odnosno jedinice lokalne uprave i samouprave. Oko 500 javnih preduzeća postoji na teritoriji RS a više od 400 se nalazi u jedinicama loaklne uprave i samouprave,'' rekao je Denis Šulić potpredsjednik Narodne skupštine RS.

Šulić ističe da je potrebno formirati tijelo za planiranje i praćenje učinka javnih preduzeća kao i obavezno razmatranje izvještaja javnih preduzeća kako u Vladi RS tako i u Narodnoj skupštini RS.

''Javna preduzeća trebalo bi da podliježu nezavisnoj vanjskoj reviziji a koja bi trebalo da da svoje pravno mišljenje, da li su preduzaća poslovala sa pozitivno ili negativno. Nažalost, kod nas revizorski izvještaji budu sa rezervom,'' smatra Šulić.

Da je neopodna sistematizacija svih radnih mjesta u javnim preduzećima, mišljenja je Ivanka Marković, poslanica SDS-a u Narodnoj skupštini RS.

''Svaka politička partija bez obzira ko je na vlasti, pokušava da udomi svoje simptizere tako što im daje odgovarajuća radna mjesta u javnim preduzećima. Sa takovm praksom se mora prestati jer na taj način opterećujemo javna preduzeća i na kraju, optrećeujemo budžet koji pripada svim građanima RS,'' kazala je Marković.

Ona ističe da bi se izvršila depolitizacija javnih preduzeća, neophodno je izvršiti revidiranje konkursne procedure, te stvoriti uslove koji će omogućiti da se na radna mjesta biraju najkvalitetniji a ne najpodobniji.

''Da se biraju oni koji imaju odgovarajući stepen obrazovanja, stečen na kredibilnim obrazovnim ustanovama a ne na nekim putujući visokoškolskim ustanovama,''navodi Marković.

Marinko Dragišić poslanik Ujedinjene Srpske ocijenio je da sve četiri preporuke radne grupe mogu u znatnoj mjeri poboljšati rad i transparentnost javnih preduzeća ukoliko se implementiraju u praksi.

''Ideja o profesionalizaciji javnog sektora mora biti vrijedna pažnje svih činilaca društva, bez toga neće biti ništa,'' kaže Dragišić.

federalna.ba/Lejla Džin