Velike tehnološke kompanije sve više troše na lobiranje u Briselu
Digitalna industrija troši više od 113 miliona eura godišnje na lobiranje u Briselu, pri čemu su rastu te sume u posljednje dvije godine najviše doprinjele velike tehnološke kompanije poput Googlea, Amazona i Mete, pokazali su novi podaci. Riječ je o ažuriranim podacima iz studije neprofitnog udruženja LobbyControl iz 2021. o lobiranju moćnih digitalnih korporacija.
Ažurirani podaci pokazuju da su izdvajanja velikih tehnoloških korporacija porasla od 2021. za 16,5 odsto, prenijela je Opservatorija korporativne Evrope. Ukupno 651 kompanija i asocijacija pokušava da utiče na EU u sektoru digitalne ekonomije. Međutim, za rast potrošnje za lobiranje najzaslužnije su velike korporacije, poput Mete, Googlea i Amazona. Podaci naime pokazuju da je vodećih deset digitalnih korporacija potrošilo 40 miliona eura za lobiranje, odnosno više od trećine ukupne potrošnje sektora.
Dalje se navodi da velike tehnološke firme dominiraju u sektoru. Tako 75 odsto kompanija troši manje od 200.000 eura na lobiranje, a četvrtina njih manje od 5.000 eura, dok su vodeći tehnološki džinovi u nekim slučajevima više nego udvostručili potrošnju. Najviše na lobiranje u EU troši Meta. Ta kompanija je povećala godišnju potrošnju sa 5,75 miliona eura u 2021. na osam miliona danas i na vrhu je registra transparentnosti (lobiranja) EU.
Slijedi Apple koji je u posmatranom periodu udvostručio potrošnju za lobiranje na sedam miliona eura. Potrošnju je od 2021. znatno povećao proizvođač poluprovodnika Kvalkom, sa 1,75 na četiri miliona evra, tako da je zamijenio Huawei na petom mjestu liste najvećih lobista iz sektora digitalne ekonomije.
Meta prevodi i po broju lobista, a slijede Huawei, Intel i IBM. Istovremeno su Google, Amazon i Apple povećali broj lobista u odnosu na 2021.
Navodi se i da su danas kompanije koje predvode po davanju za lobiranje u Briselu uglavnom one iste kao 2021. Novi na listi deset vodećih su telekomunikaciona kompanija Telefonika (sa 1,5 na dva miliona eura) i Deutsche telecom (sa milion na dva miliona).
Podaci ukazuju da se situacija sa debalansima u sektoru pogoršala i da je među velikim korporacijama moć za lobiranje koncentrisanija nego ranije. Ukazuje se i na geografsku neravnotežu - nešto manje od 20 odsto kompanija koje lobiraju za račun digitalne ekonomije u EU ima sjedište u SAD. Udio evropskih zemalja, poput Njemačke, Francuske i Britanije, neznatno je opao na oko 10 odsto za svaku.
Istovremeno je udio kompanija iz Kine i dalje mali. Velike kineske tehnološke kompanije, poput TikToka (900.000 eura) i Alibabe (600.000 eura), spadaju među veće po trošenju na lobiranje ali ne troše koliko njihove američke kolege. Ocjenjuje se da povećanje potrošnje za lobiranje velikih tehnoloških kompanija nije rezultat samo ogromnog broja zakona u digitalnom sektoru, već i potrebe da se regulišu novine, poput upotrebe vještačke inteligencije.
Zaključuje se da su za ograničavanje lobističke moći Amazona, Googlea i drugih kompanija potrebna stroža pravila protiv unilateralnog lobiranja na nivou EU, kao i ambiciozna primena Zakona o digitalnom tržištu (DMA).
federalna.ba/Beta