Vedran Tuce: Potrebna nam je kandžija
Ovoga petka u jutarnjem programu sa Šejlom Džindo razgovarao je Vedran Tuce, direktor Sarajevske filharmonije.
-Zlatne godine Sarajevske filharmonije-
''Cijeli ovaj teritoriji, a ne samo Sarajevsku filharmoniju zahvati neka budalaština svakih pedeset godina i onda se sve to razori i krećemo ispočetka. Tako je Filharmonija preživjela sve to, sve te ratove i nekako iza svakog rata počinjalo se od nule. Proslavljamo 100 godina. Ja sam tu 30-ak godina, i ako uporedim sa tim mojim početkom oko 96. godine, situacija je neuporedivno bolja sada. Vjerujem da nas čeka bolje vrijeme. Ponavljam to, ali kultura u zadnjih 30 godina nije imala bolju podršku nego u zadnje 2-3 godine. Prije ne samo da je bila loša podrška, nego nije bilo ni vizije. Kulturne institucije su životarile. Ne znam ko je kriv za to. Nabavili smo nove instrumente, za par sedmica dolazi nova bina, otvaraju se nova radna mjesta. Ništa to ne bi bilo moguće bez posebne podrške koja se daje Filharmoniji, počevši od kantona, premijera i ministra kulture, preko brojnih ostalih poštovalaca ovoga što radimo, poput Srđana Mandića, Benjamine Karić i tako dalje. U proteklih 30 godina umjesto da hapsimo lopove, mi smo toliko sebi zakomplikovali administrativni život i ujutro kad se probudimo 80 posto energije nam treba da se izborimo sa administrativnim budalaštinama samo zato što je neko krao. Moramo ići uzbrdo. Ako nam išta dođe glave u kulturi, doći će nam Zakon o javnim nabavkama'', kazao je.
-Publika-
''Kada pogledate slike sa zadnjih koncerata gdje su ljudi sjedili na 13 stepeni i gledali i uživali kao da su u najelitnijoj koncertnoj dvorani, onda se samo može zamisliti šta bi se desilo da Sarajevska filharmonija ima svoju koncertnu dvoranu. Situacija ne izgleda sjajno, ali postoje načini na koje se to može prevazići. Trideset godina sam tu i nisam čuo da je nekada bolje zvučao naš orkestar. Imali smo tu pomoć i kolega honoraraca jer imamo premalo zaposlenih za takav projekat. Ti ljudi su živjeli samo to 20/7. Niko nije ništa radio, sem se bavio realizacijom tog projekta. Sve se mijenja i prolazi, dolaze nove generacije. Kada god čovjek pomisli da je baš on taj koji će nešto diktirati u svom vremenu, treba shvatiti da nije. Ja se sjetim svoje nane za koju su Indexi i Beatlesi biti ''velahavle'', eno duga kosa, eno droga, eno narkomani. Upravo tako moramo biti svjesni da se sve mijenja. I uvijek će starijoj generaciji ova novija biti ''tobejarabi''. Filharmonija ne smije da zaboravi šta je njena osnovna zadaća. Ali mora da se prilagođava na određene načine. Nismo mi ni čudaci, ni dosadni, dođite pa ćete vidjeti. Muzika je sve samo nije ozbiljna. Na jedno slušanje se muzika razumije, samo se treba natjerati i probati'' zaključio je.
-Šta je potrebno današnjem društvu?-
''Pa ne znam, odmah mi padne na pamet jučerašnja vijest o idiotu koji je razbio tri šoferšajbe na trolejbusu. Šta ti je potrebno? Potrebna je kandžija! Kandžija! Uzmi ruke mu slomu, zatvori u zatvor majmuna. Titina policija fali, eto šta fali. Šta ćeš ti idiotu? Trideset godina imamo ljude kako se žale kako nije pomaklo ništa. Pruge se napravile, kupili se trolejbusi i idiot dođe i razbije šoferšajbu. Šta treba? Kandžija. Života mi, ništa drugo nego kandžija. Ne znam bolje odgovoriti na to pitanje. Imamo sve, samo sami sebe pojedosmo. Mi smo sami sebi najveći neprijatelji. Sami sebe jedemo već 30 godina. Meni je skoro 50. Rat pojeo one tinejdžerske godine, idioti pojedoše sad ove godine. Ja ću i u penziju još malo. Drži me ovo hajde da probamo nešto, hajde da nešto radimo. Ali toliko su nam neke stvari zakomplikovane da je stvarno čudo pravo. Puno energije trošiš na takve stvari. Sve imamo, imamo čovjeka koji negira državu i niko mu ništa ne može. Platu od nje dobija. Ali ja kad hoću da nabavim žice za orkestar, e ona kažu: ''stani, postoji Zakon o javnim nabavkama''. To je isto kao hrana u vrtićima, moraš kupiti šta je najjeftinije na tenderu. I šta djeca jedu? I zašto je to tako? Zato što su majmuni krali 30 godina i niko ih nije pozatvarao u zatvor, nego se trudili da propisima nešto promijene. Ovo se odražava na život svih nas, na svakodnevnicu. Evo ako ne znamo sami, prepisat ćemo i zakonska rješenja, prepisat ćemo. Dajte više da krenemo da živimo normalno. Kome je više do razbrojavanja, do konstitutivnosti? Ma šta me briga! Daj, bolan, 50 mi godina, još malo će mi vrijeme i za onaj svijet biti, a ja prebrojavam ima li nas konstitutivnih, ko je kome šta. To je, stvarno, toliko primitivno'' rekao je za kraj Vedran Tuce, direktor Sarajevske filharmonije.
federalna.ba