Udruženje Eko Akcija- BiH je zemlja na rasprodaju. U ovom trenutku ide potpuna rasprodaja naših prirodnih dobara

Udruženje Eko Akcija predstavilo je u zgradi državnog Parlamenta u Sarajevu, istraživanje o rizicima nekontroliranog rudarenja širom Bosne i Hercegovine, uz učešće aktivista iz cijele Bosne i Hercegovine. Na ovaj način željeli su javnosti prezentirati ovu problematiku, i još jednom upozoriti na štetnost projekata koji ugrožavaju prirodne resurse i zdravlje stanovništva.

Analiza pokazuje da inspekcijski nadzor praktično ne postoji, procedure odobravanja rudarenja i dodjele ugovora su potpuno netransparentni, dok institucije ne nadziru odlagališta rudničkog otpada. U oba bh. entiteta nedostaju važni podzakonski akti o upravljanju otpadom nastalim rudarenjem, a otpor u zajednicama se javlja sporadično i uglavnom kada je već kasno, kaže Anes Podić iz Udruženje Eko Akcija.

„Bosna i Hercegovina je zemlja na rasprodaju. U ovom trenutku ide potpuna rasprodaja naših prirodnih dobara. Rudarske kompanije vršljaju širom zemlje, a Bosna i Hercegovina bilo koji nivo vlasti da se posmatra je potpuno nesposoban da se tome odupre. Grabež mora stati !“

Podić naglašava da je rudarenje u Bosni i Hercegovini prisutno desetinama godina unazad i da imamo brojne rudnike uglja koji i dan danas rade. Međutim, koncept je sada mnogo drugačiji.

„Znači vi ste do sada imali gradove koji su živjeli od uglja, Breza na primjer. Rudnik u Brezi otvara se 1907. godine i dan danas trećina ljudi radi u rudniku. Međutim sad sa novim rudnicima situacija je drugačija. Evo sad će godina od tragedije u Jablanici, gdje je obični kamenolom najverovatnije glavni krivac za smrt 19 ljudi. Inspekcije tu nisu radile posao. Mi smo kamenolome, pokušali prebrojati, imamo ih preko 600.“

Stiče se dojam da su ekološka udruženja jedina brana rasparčavanju prirodnih resursa i bogatstava koja se dešavaju širom Bosne i Hercegovine. Davor Šupuković iz Udruženja građana „Fojničani“:

„Ako rasprodamo prirodne resurse onda smo rasprodali i samu državu. Mi trenutno imamo situaciju da se ti naši resursi prodaju u bescjenje. Evo primjer rudnika u Varešu, koji je nedavno prodan za milijardu i 200 miliona dolara, a od toga lokalna zajednica nema ništa, nema ni država ni kanton.“

Aktivisti naglašavaju da, ako već otvaramo diskusiju o budućnosti rudarenja u našoj zemlji, ključna pitanja trebaju biti šta mi kao društvo od te industrije imamo, šta žrtvujemo i radi čega, i ko o tome odlučuje. Snežana Jagodić-Vujić, predsjednica Ekološkog udruženja “Eko put” Bijeljina.

„Pogotovo mi u Bijeljini imamo veliki problem između projekta Jadar u Srbiji i projekta Lopore, tako da ne bi voljeli da se desi da se žitnica Bosne i Hercegovine pretvori u pustinju.“

Zastupnik u državnom Parlamentu Šemsudin Mehmedović kao suorganizator Konferencije o štetnosti rudarenja osvrnuo se na nedonošenje Zakona o državnoj imovini, za koju ne postoji politička saglasnost.

„Da je to uticaj lobističkih grupa koji ne žele da se to uredi zakonom upravo iz razloga tog beskrupuloznog kapitalizma koji želi profit po svaku cijenu, da se iskoriste nacionalna bogatstva Bosne i Hercegovine u vidu ruda, šuma, rijeka i tako dalje.“

Bosna i Hercegovina koja je već opterećena problemima zagađenja izazvanim postojećim rudnicima, većinu projekata koji su započeti ili su u planu, dočekuje potpuno nespremno. Naši prirodni resursi mogli bi biti izgubljeni u korist kratkoročnih rudarskih interesa, što bi imalo dugoročne posljedice po zdravlje ljudi i održivost lokalnih zajednica.