Tri decenije Dejtonskog mirovnog sporazuma – BiH u najdubljoj političkoj krizi

Danas se navršavaju tri decenije od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, dokumenta koji je Bosni i Hercegovini donio mir. Trideset godina kasnije, zahvaljujući upravo dejtonskom ustavu, Bosna i Hercegovina nalazi se u najdubljoj političkoj krizi, najvećoj neizvjesnosti - ekonomskoj, egzistencijalnoj, pa i sigurnosnoj. S obzirom na euroatlantski put države, koji je paralizovan, postavlja se pitanje da li je neophodan novi ustavni okvir.

Nefunkcionalna država, blokirane institucije, politički raskoli. Mnogi smatraju da je upravo Dejtonski sporazum prva prepreka ka normalnom funkcionisanju zemlje, drugi upozoravaju da bi eventualno raspakivanje bilo kobna greška, dok se treći pozivaju na "izvorni" Dejton. Naučna zajednica predlaže novi ustavni okvir za funkcionalnu državu, koji bi izradila ekspertna radna grupa, sastavljena od domaćih, regionalnih i međunarodnih eksperata. Profesor ustavnog prava Kasim Trnka najvećom greškom u Dejtonu smatra to što je RS-u dato previše ingerencija, zbog čega država kontinuirano trpi.

Dejtonski mirovni sporazum otvorio je proces izgradnje mira. Ustavno političko i teritorijalno ustrojstvo Bosne i Hercegovine, definisano u Ustavu Dejtonskog mirovnog sporazuma, aneks IV, rješenje je izvedeno primarno na etničkoj osnovi i zbog toga Bosna i Hercegovina ne može u svom razvoju da postigne očekivanu, valjanu, potrebnu funkcionalnost, smatra akademik Mirko Pejanović.

Neusvajanje evropskih zakona i neprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, drže nas u okvirima Dejtonskog sporazuma, kaže profesorica Ustavnog prava Lada Sadiković.

U trenutnim okolnostima, nije samo pitanje intenziteta vanjskih uticaja na BiH već načina na koji izrazito decentralizovana vlast filtrira te uticaje, posebno ruske, ističe dekan Fakulteta političkih nauka Sead Turčalo.

Miro Lazović smatra da BiH ne treba Dejton 2, ali nam treba teritorijalni preustroj.

U trenutku potpisivanja, Sporazum je donio dugo očekivani mir i postavio novu, specifičnu institucionalnu strukturu države, jedinstvenu u međunarodnoj praksi. Međutim, tokom decenija dejtonski ustavni poredak postao je predmet stalnih političkih sporova i prepreka efikasnom funkcionisanju države i njenom napretku ka evropskim i euroatlantskim integracijama.