Šta naši privrednici u dijaspori mogu uraditi za BiH?
Odlazak porodica, mladih, pa i privrednika - realnost je Bosne i Hercegovine. Gubici su višestruki. Međutim, gledajući iz drugog ugla, naša zemlja se u mnogim sferama života oslanja na dijasporu. Šta naši privrednici u dijaspori mogu uraditi za BiH, za domaće privrednike i kako očuvati veze na prekograničnoj saradnji, teme su o kojima se govorilo na prvim Danima dijaspore organiziranim u Travniku.
„Slutili smo mi da nismo još spremni za ozbiljne utakmice, ali imamo priliku da od prve lige čujemo kako bi i šta trebalo - šta je to što bi privuklo naše ljude u ovu državu, a samim tim i bilo kojeg drugog investitora“, kaže načelnik Travnika Kenan Dautović (SDA).
Objašnjavajući razlog okupljanja Bosanaca i Hercegovaca , kako domaćih tako i onih koji su daleko od domovine izgradili uspješne poslovne priče, prvi čovjek Travnika kaže da je ovo jedini put kako bi se nadoknadilo propušteno vrijeme i prilike. A mnogi su svoj poslovni uspjeh izgradili izvan zemlje u kojoj su rođeni.
„U jednom uređenom sistemu može mnogo bolje da se funkcioniše i jednostavnije - znamo svoje obaveze prema državi, to moramo ispoštovati“, objašnjava Mirsad Fikić, vlasnik firme u Njemačkoj.
No obradovani su pozivom i prilikom da ih se čuje i ponudi drugačiji pristup njima i njihovim potrebama, ali i stanjem u travničkim firmama, koje su obišli i sa kojima se imaju priliku povezati.
„Da znamo gdje su problemi, koje se priče ovdje sad dešavaju povodom ulaganja, šta su izazovi za naše društvo“, objašnjava Sanel Helda, vlasnik firme u Švicarskoj
Ambasadorica BiH u Njemačkoj Jadranka Winbow navodi kako lokalne zajednice trebaju biti aktivnije, trebaju više inputa osigurati ambasadama u raznim zemljama, da mogu plasirati te informacije, da znaju koje su firme u lokalnoj zajednici, da znaju šta su prioriteti lokalne zajednice i šta je njima najbitnije.
A da bi povećali ulaganja – i naših građana i stranih ulagača - najbitnija je legislativa, kaže Biljana Abel, koja je prije nepunih pet godina iz SAD-a stigla u Travnik i pokrenula biznis. Suočavajući se sa nizom nelogičnih pojava, posumnjala je, kaže, prvo da su nam zakoni loši: „Kako sam bila više tu, više sam vidjela da postoje jako dobri zakoni. Međutim, dešavaju se kršenja zakona, nažalost - ne kontrolira se sve dobro, može se reći“.
Do ljudi je, ipak, a da se može i drugačije, potvrđuje ovaj prvi susret privrednika u Travniku koji je, ako ništa, ponudio neku novu viziju saradnje sa našim građanima izvan domovine koji su, nažalost, i tamo podijeljeni i koje treba povezati. Barem obrazovanjem, u kojem prvo treba osigurati učenje maternjeg jezika
„Ako oni znaju jezik - neka se uči kultura, tradicija, običaji raznih dijelova BiH - to će ih držati nekako vezane za domovinu“, ističe ambasadorica Winbow.
U suprotnom, njih više od dva miliona bit će nepovratno izgubljeni, a onda su svi na gubitku.
federalna.ba