Postaje li BiH deponija vakcina bogatih zemalja?

Na nedostatak vakcina žalili su se svi u ovoj zemlji. Organizovani su čak i protesti. Posljednjih sedmica, vakcine nam dolaze u ogromnim količinama. Nova isporuka za našu zemlju, pola miliona doza AstraZenece, poklon je od Austrije.

Ipak, tek 15 odsto stanovništva primilo je obje doze. Dakle, iako naša zemlja trenutno ima dovoljan broj vakcina, odziv građana, nažalost, nije zavidan, kao ni rok vakcina koje smo dobili. Postaje li BiH deponija vakcina bogatih zemalja?

Direktnim nabavkama, putem Covax i mehanizma EU, donacijama - Bosna i Hercegovina nabavila je nešto više od 2 miliona i 700 hiljada doza vakcina. Posljednja u nizu poklon je iz Austrije.

“Na ovaj način Austrija želi dati vrijedan doprinos povećanju stope vakcinisanja u ovoj zemlji”, poručila je ambasadorica Austrije u BiH Ulrike Hartmann.

I nema u tomu ništa sporno. Osim što ovim dozama rok istječe za nešto više od dva mjeseca, a u BiH tempo vakcinisanja još ne prati tempo pristizanja vakcina. Do sada je jednom dozom vakcinsano oko 500 hiljada građama, a drugu dozu dobilo je oko 300 hiljada. Matematika jasna, nismo potrošili ni pola od onoga što imamo. U najavi bar još toliko. Covax i mehanizam EU ostali su nam dužni više od milion doza, a očekujemo još i milion i tristo hiljada doza donacija. Nadležne institucije sve prihvataju.

“Mi se savjetujemo sa nadležnim zdravstvenim institucijama. Ako one potvrde zainteresovanost, mi to prihvatimo. Ako ne - onda ne. Svjesni smo da možemo i mi ući u problem ovaj viška vakcina i to je u ovom trenutku igra broeva o kojoj mi jako vodimo računa”, kaže Dušan Kojić, koordinator za zdravstvo Ministarstva civilnih poslova BiH.

A s problemom viška vakcina, zbog kratkog roka njihovog trajanja, susreću se zemlje svijeta, ali i regije. Uništavanje medicinskog otpada je skupo, pa su donacije lakša opcija. Stoga, ako naša zemlja nastavi prihvatati sve donacije, možemo postati odlagalište otpada bogatim zemljama. No, fokusirajmo se na ono što sada imamo, odnosno nemamo. Najveći problem je, kao i obično, ne postojanje sistema. Tako u Republici Srpskoj masovna imunizacija traje već neko vrijeme, a u Federaciji je tek na početku. Kantoni, ponovno, ne poštuju naredbe.

“Imamo infomacije i vidimo da nije još u svim kantonima pokrenuta na traženi način masovna imunizacija. Jako je bitno u svim općinama otvoriti punktove za vakcinaciju. Svjesni smo i u okruženju da se vakcinacija radi i u tržnim centrima, apotekama. Dakle, treba se posvetiti kvalitetnoj organizaciji. Treba decentralizirati maksimalno, treba omogućiti da je vakcina dostupna za svakog”, ističe pomoćnik ministra zdravstva FBiH Goran Čerkez.

Sve vakcine u našoj zemlji su efikasne i sigurne, prošle su najrigoroznije kontrole svjetskih i evropskih agencija i sigurno štite. No, osim zdravlja, vakcina osigurava i povratak životu prije pandemije.

“Svakako da je u opciji i jedan od scenarija da samo ljudi koji su vakcinisani ili su prebolovali ili imaju test mogu prisustvovati određenim većim skupovima. To je i sada primjenjivo. Evo, SFF imamo - možete prisustvovati ukoliko ste vakcinisani, ukoliko imate test ili ukoliko ste preboljeli. Dakle, već ta primjena na neki način polako počinje”, dodaje Čerkez

Odgovornost je, dakle, sada na svima nama. Nadležni, su, iako sa zakašnjenjem, svoj posao uradili. Zaštita svog, ali i zdravlja onih oko sebe sada je u rukama svakog pojedinca jer u ovoj borbi vakcina nema alternativu.

federalna.ba