Od termoelektrana do litijuma: kako se BiH pretvara u rudarsku koloniju

Slom termoelektrana Ugljevik i Gacko nije iznenađenje, već predvidiv epilog višedecenijske nebrige i izostanka ozbiljnih investicija dok su političke elite Republike Srpske više bile posvećene blokadama državnih institucija nego stabilnosti elektroenergetskog sistema, objavio je Deutsche Welle u analizi stanja energetike u Bosni i Hercegovini. Navode da su operativni zastoji u radu termoelektrana razotkrili ne samo dotrajalost opreme, već i duboku zavisnost od uvoza električne energije, koja RS košta milione.

Od izvoznika struje do uvoznika energije

Dodali su da je donedavno stabilna isporuka struje bila je jedan od ključnih aduta vlasti i da je RS jedan od najvećih izvoznika električne energije u regionu.

“Balast arbitražne presude (u vezi sa termoelektranom Ugljevik) i spor sa Slovenijom dodatno su opteretili ovaj sektor. Trećina proizvedene električne energije sada se preusmjerava nekadašnjem partneru iz te bivše (jugoslovenske) republike, sa kojim su prije rata zajedničkim sredstvima gradili Rudnik i termoelektranu (RiTE) Ugljevik”, navodi se u analizi.

Ugljevik kao simbol zarobljene države

Deutsche Welle ocjenjuje da RiTE Ugljevik danas predstavlja “idealan primjer kako se energetska politika u RS pretvorila u privatni biznis nekolicine ljudi, a ne instrument javnog interesa”. Dodali su da je ruskom oligarhu Rašidu Serdarovu preko kompanije “Komsar energy” godinama ostavljena koncesija nad ključnim zemljištem i budućim kopovima, uz obećanja stotina miliona eura investicija.

“Realni rezultat su, međutim, rupa u bilansima i termoelektrana koja nema uglja ni za jednu smjenu”, navodi se u analizi, uz ocjenu da je, umjesto da upravlja strateškim resursom, vlast pristala na model u kojem javno preduzeće snosi rizik, a privatni partner izvlači profit. Ranije je između ruskog oligarha Rašida Serdarova i vlade RS dogovorena kupovina “Komsara” u ukupnom iznosu od 240 miliona kovertibilnih maraka (više oid 140 miliona eura).

Do sada je isplaćeno oko 180 miliona (više od 80 miliona KM), a indikativno je da u budžetu za 2026. godinu nije planirana isplata preostalog duga od 60 miliona maraka (više od 30 miliona eura).

Deutsche Welle konstatuje da je “Komsar ogolio spregu vlasti, koncesija i partijskog kapitalizma", napominjući da je Vlada RS godinama branila taj aranžman kao „strateško partnerstvo“, iako je bilo jasno da se radi o "klasičnom zarobljavanju javnog resursa".

“U tom okviru, Ugljevik nije samo tehnološki problem, već politički projekat u kojem se energetska sigurnost svjesno žrtvuje zbog interesa koncesionara bliskih vlastima”, ocijenjeno je u analizi.  

Od uglja ka litijumu – isti obrazac, nova sirovina

Deutsche Welle dalje navodi da dok termoenergetski model “puca po šavovima”, RS se okreće litijumu, da švajcarska kompanija ArCore traži koncesiju na Majevici, obećavajući sirovine za njemačku industriju baterija, ali istovremeno izazivajući proteste u Tuzli i Semberiji zbog straha od zagađenja i „prodaje Majevice“.

“Na jednoj strani ugalj koji hrani propale termoelektrane, na drugoj litijum za kojim tragaju strani divovi poput ArCore i Rock Tech na Majevici. Aktivisti upozoravaju da se tu ne radi o pojedinačnim projektima, već o obrascu devastacije osjetljivog ekosistema Jadar–Majevica, sa prekograničnim zagađenjem koje ne poznaje administrativne linije”, naglašeno je.

Federacija BiH i blokirana energetska tranzicija

U Federaciji BiH jedna od ključnih infrastrukturnih investicija – Južna gasna interkonekcija, nastavlja Deutsche Welle, godinama je stojala blokirana zbog političkog spora oko sjedišta kompanije koja bi upravljala projektom. Hrvatska strana insistirala je na novom preduzeću sa sjedištem u Hercegovini, dok stranke sa sjedištem u Sarajevu nisu odustajale od toga da posao preuzme postojeća javna kompanija BH-Gas.

Ističu da je američko preuzimanje projekta praktično preseklo višegodišnju blokadu, ali više kao geostrateški manevar nego kao rezultat domaćeg konsenzusa. Sjedinjene Države nude razvoj gasovoda dužine do 170 kilometara i pristup LNG terminalu. Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković je ponudu američke strane ocijenio kao izuzetno povoljnu, uz otvoreno priznanje da se domaći akteri teško mogu dogovoriti sami.

Dok Amerikanci nude rješenje za infrastrukturu, navodi se u analizi, Federacija BiH se istovremeno bori sa rastućom nezaposlenošću i odlaskom radne snage. Najnoviji podaci Poreske uprave Federacije BiH potvrđuju pad zaposlenosti za više od 10 hiljada radnih mjesta samo 2025. godine.

Proteklu godinu, ocjenjuje Deutsche Welle, u BiH su obilježile i koncesije, ali ne kroz pametno upravljanje resursima i prikupljanje naknada koje bi jačale budžete, već kroz nove finansijske udare po javne kase. Ukazuje se da je "na naplatu ponovo došlo amatersko upravljanje državom", iako će veliki dio javnosti tvrditi da se radilo o „vješto odrađenom poslu“ kroz koji je izvučeno 100 miliona maraka odštete.

„Kada smo dobili tu tužbu od Slovenaca, ja sam vidio da su vlasti RS napravile takve pravne greške da to ne bi uradio ni student druge godine prava“, rekao je tadašnji pravobranilac BiH Mlađen Mandić, opisujući i susret sa dvojicom predstavnika slovenačke kompanije Viadukt. „Oni su nudili nagodbu, vansudsko poravnanje od milion eura da im se isplati kao odšteta“, kaže Mandić, navodeći da je taj zahtjev odbijen.

Epilog je isplata slovenačkoj firmi je 100 miliona maraka (više od 50 miliona eura) po osnovu arbitražne presude. Spor sa Viaduktom tako je, naglašava se u analizi Deutsche Wellea, “prerastao iz pravne sapunice u simbol nesposobnosti BiH da zaštiti vlastite interese”.

“Dug je narastao na više od 100 miliona maraka, dok istovremeno druge koncesije, posebno za obnovljive izvore energije, stoje zarobljene u raljama entitetskog nadmetanja”, konstatuje Deutsche Welle.

Sumorne prognoze za 2026. godinu

U analizi se upozorava da su prognoze za 2026. godinu sumorne, bez radikalnog zaokreta u javnim politikama, uz ocjenu da Južna gasna interkonekcija ima potencijal da stabilizuje snabdijevanje Federacije BiH i podrži rast BDP-a, ali samo ako se uklopi u širu strategiju integracije elektroenergetskog sistema na nivou cijele zemlje.

„Prirodni gas koji dolazi gasovodima je jedini isplativ. Južna interkonekcija ne spasava Bosnu. Naprotiv, platićemo ga četiri puta skuplje od postojećeg, jer se radi u 'ukapljenom gasu' (u tečnom stanju)“, kaže banjalučki ekonomista Zoran Pavlović.

Raskršće: investicije ili kolaps

Termoelektrane u RS nalaze se pred jasnim raskršćem, piše u analizi: “Ili će biti predmet ozbiljnih investicija i restrukturiranja, ili će njihovo nekontrolisano gašenje proizvesti još veće troškove i nestabilnost”.

Ocijenjeno je da litijumske koncesije, moraju biti ili odbačene ili redefinisane, tako da prioritet postane zdravlje stanovništva, zaštita životne sredine i stvarna dodatna vrijednost za domaću ekonomiju.

“U suprotnom, BiH će ostati uhvaćena u matricu rudarske kolonije - zemlje koja svoje resurse prodaje u bescjenje, a građanima ostavlja zagađenje, dugove i trajnu energetsku i socijalnu nesigurnost”, zaključuje Deutsche Welle.

federalna.ba/Beta