Kako je bugojanski voćar uspio spasiti svoje šljive
Sezona berbe šljiva u našoj zemlji uveliko traje. No, dok brojni voćari zbog vremenskih neprilika zbrajaju štete, rijetki su oni poput Mesuda Šešića iz bugojanskog naselja Vesela, koji su uspjeli nešto spasiti. Uz sušu dodatni problem je nedostatak radne snage.
Iako je suša već uzela danak većini poljoprivrednika, Mesudu koji pod šljivom ima 350 stabala, i ova je godina rodna. Zbog visokih temperatura smanjen je urod ali, kako tvrdi,upornost i trud uvijek se isplate.
„Svaki dan sam ih zaliv po 4-5 tona vode plus prsk'o sam preko lista vodu sa traktorom i mašinama. Htio sam da ostane da je sačuvam. Znao sam da je suša i da će biti veliki propasti“, priča Mesud Šešić Šećko, bugojanski voćar.
Žalosti ga jedino što ga u proizvodnji za sada nema ko naslijediti, pa za razliku od većine poljoprivrednika koji imaju namjeru da se šire, Mesud razmišlja o smanjenju šljivika. Razlog je, kaže, jednostavan i pored dobrih dnevnica berača ni za lijeka. Potvrđuje nam to i Hatidža, demobilisani borac, koja godinama skromni kućni budžet dopunjuje dnevnicama.
„Dobra zarada imate dnevnicu od 80-120 maraka zavisi od vremena od dana. Može se dobro zaradit', jer ja sam obolila al' opet hvala bogu mogu dobro radit' i zaradit'“, kaže nam Hatidža Tekešić, radnica.
Zbog suše prinos šljive je manji, ali Mesud sa hektara i ove godine očekuje oko 40 tona.
„Ne znam šta bi od sebe da nije ovog šljivika. Ja ovo volim, hranim, dajem ja njima, ali i one meni“, poručuje Mesud Šešić Šećko, bugojanski voćar.
Brojni su problemi sa kojima se suočavaju voćari. Ono što ohrabruje, kaže Mesud, je dobra kvaliteta ploda koja osigurava dobar plasman. A zbog vremenskih neprilika i manjka šljive na domaćem tržištu, otkupna cijena doseže čak i marku po kilogramu.
federalna.ba/Sanela Sojtarić