Javna rasprava o okolinskoj dozvoli bez Mittala i resornog ministarstva

Izdavanje okolinske dozvole za kompaniju Arcelor Mittal tema je koja otvara brojna pitanja koja najčešće postavaju ekološka udruženja. Ovaj put javnost je ostala uskraćena za brojne odgovore jer se na javnoj raspravi koju je organizirao Eko forum Zenica nisu pojavili predstavnici Arcelor Mittala i Federalnog ministarstva okoliša i turizma. No, uz formulisane primjedbe na dopunjeni Zahtjev za izdavanje okolišne dozvole, građani Zenice sada se nadaju i boljim rezultatima za čist okoliš.

Nova okolišna dozvola neophodna je za rad postrojenja kompanije Arcelor Mittal i bit će usklađena s evropskim normama i direktivama. To predstavlja mat potez zeničkog Eko foruma koji je zahtijevao da se dozvola izdaje po odredbama novog Zakona o zaštiti okoliša, iako je Mittal čak godinu ranije podnio zahtjev za izdavanje dozvole po ranijim zakonskim odredbama.

„Mi smo tražili da se okolinska dozvola izdaje po novom zakonu i kompanija je dopunila zahtjev po odredbama novog zakona - i to je usvojeno od naših zahtjeva. Nije usvojeno najvažnije - da se deponija industrijskog otpada Rača i Toplana uključe u ovu dozvolu“, objašnjava Samir Lemeš, predsjednik Upravnog odbora Eko foruma Zenica.

Javnost je trebala dobiti odgovore nadležnih danas, ali je za njih ostala uskraćena jer se na javnoj raspravi nisu pojavili predstavnici kompanije Arcelor Mittal i Federalnog ministarstva okoliša i turizma. Ranije su se iz Arcelor Mittala oglasili, tvrdeći da su do sada investirali 100 miliona eura u zaštitu okoliša i ispunili većinu uvjeta iz ranije izdate okolišne dozvole.

„Ako pogledate razliku između 2020. i 2016. godine, kada nam je data ova dozvola, i ako pogledate trenutnu situaciju, postoji ogroman utjecaj na smanjenje štetnih emisija. Bilo je 40 mjera koje smo trebali uraditi - mi smo završili 33, dva nisu potrebna, samo još 5 nedostaje, što je procentualno 10 posto“, navodi Nikhil Mehta, generalni direktor Arcelor Mittala Zenica.

Dok iz kompanije tvrde da ispunjavaju uvjete, ekološka udruženja, građani i stručnjaci se ne slažu s tom konstatacijom.

„Nema pokazatelja da su sveli svoje emisije u svoje okvire, nema pokazatelja niti su vršili vrednovnja usklađenosti sa najboljim tehnikama, nema ni društvene odgovornosti iako čujemo da je ima“, ističe prof. dr. Šefket Goletić, član Komisije Ministarstva okoliša i turizma FBiH.

Da pomaka uz pritisak javnosti itekako ima, ukazuje i činjenica da je Arcelor Mittal pristao da realizuje mjerenje parametara u okruženju Koksare, što je bio jedan od uslova u dozvoli izdatoj 2010. godine.

„To je mjera koja se odgađa već 10 godina. Evo, konačno su dobili saglasnost da se ta mjera provede, smatram da je to dobar znak da se i ostale mjere provedu“, dodaje Lemeš.

Ekonomski benefiti kompanije koja upošljava više od 2.000 radnika i lider je među bh. izvoznicima s jedne, a čist okoliš s druge strane. Zbog socijalnih i ekonomskih pitanja država je kompanijama poput Arcelor Mittala gotovo uvijek „gledala kroz prste“ te se izdavanje okolišne dozvole nije dovodilo u pitanje. Hoće li iduća dozvola biti upitna za zenički Mittal, pokazat će i koliko su nove odredbe i zakonski ekološki normativi postali stroži.

federalna.ba