Izložba "Stil Marie Antoinette "- Zašto je 'najkontroverznija kraljica u historiji' bila toliko omražena?

Nekada najomraženija žena u Evropi, Marie Antoinette bila je ocrnjena kao praznoglava raskalašenica, zavjerenica i nepromišljeni rasipnik – a potom javno pogubljena. Sada jedna velika izložba, postavljena  u londonskom Muzeju Victoria&A preispituje neke od mitova koji je okružuju.

„Sve oči će biti uprte u tebe“, upozorila je Maria Theresa, carica Austrije, u aprilu 1770. godine, dok se njena kćerka, četrnaestogodišnja nadvojvotkinja Maria Antonia, pripremala da se uda za budućeg kralja Louisa XVI od Francuske u dvorcu Versailles. Ipak, nadzor koji je Marie Antoinette – kako je kasnije postala poznata nadvojvotkinja – trpjela bio je mnogo okrutniji nego što se očekivalo. Bila je ocrnjena kao raskalašenica, zavjerenica i nepromišljeni rasipnik, čiji je pretjerano raskošan životni stil doveo zemlju do bankrota – optužbe koje su doprinijele izbijanju Francuske revolucije i dovele do rijetkog i šokantnog prizora: javnog pogubljenja kraljice.

(Izvor: Victoria and Albert Museum, London)

Kako za BBC piše Deborah Nicholls-Lee, naša fascinacija kraljicom Mariee Antoinetteom nikada nije jenjavala, ali se njena priča sve više dovodi u pitanje. Da li je zaista zaslužila prezir, ili je bila mučenica uhvaćena između sukobljenih interesa i uništena lažima? Za dr. Saru Grant, kustosicu izložbe "Marie Antoinette Style", koja se otvara u V&A muzeju 20. septembra, ona je „najmodernija, najviše posmatrana i najkontroverznija kraljica u historiji“. Povodom 270. godišnjice rođenja ove neobične, ali i pogrešno shvaćene ličnosti, izložba slavi njen osjećaj za stil i preispituje neke od mitova koji je prate.

Jedan od takvih mitova je i njena navodna izjava „neka jedu kolače“, razmažen odgovor na razornu nestašicu hljeba. Izjava je pripisana „jednoj velikoj princezi“ u "Ispovijestima Rousseaua", napisanima 1765. godine, kada je Marie Antoinette imala samo 10 godina i još uvijek živjela u Austriji – dakle, ne može poticati od nje. Još jedan primjer „lažnih vijesti“ je afera sa dijamantnom ogrlicom (1785–86), u kojoj je ogrlica sa više od 600 dijamanata lažno naručena u kraljičino ime, dodatno učvrstivši njen glas rasipnice, uprkos tome što je bila oslobođena na suđenju. Replika te ogrlice, zajedno sa Sutherland ogrlicom, za koju se navodi da sadrži dijelove iz originala, prikazana je na izložbi.

Raskalašen način života mlade kraljice zasigurno je bio so na ranu gladnog naroda – zabavljala se na raskošnim zabavama, kockala i pratila modu.

Drugi izloženi predmeti govore o njenom naslijeđu kao ikoni stila: raskošni namještaj iz perioda Francuskog preporoda (1800–1890), na primjer, koji oponaša elemente njenog stila, kao i ružičaste čipkaste cipele iz filma "Marie Antoinette" (2006) Sofije Coppole, nagrađenog Oscarom, koje je dizajnirao Manolo Blahnik. On u predgovoru kataloga izložbe priznaje da je i dalje „očaran svime što ima veze s njom“.

Film Sofije Coppole iz 2006. prikazao je Marie Antoinette (Kirsten Dunst) u svoj njenoj razmaženoj raskoši (Izvor: I Want Candy LLC i Zoetrope Corp)

Raskalašen način života mlade kraljice zasigurno je bio so na ranu gladnog naroda. Udata za slaboumnog i prilično dosadnog muža, koji je više volio lov nego nju i koji sedam godina medicinski nije bio sposoban da konzumira brak, pronalazila je zabavu u raskošnim zabavama, kockanju i modi. Njene maštovito ukrašene haljine s ogromnim strukturiranim suknjama (panniers), upotpunjene visokim, ukrasnim frizurama, bile su naširoko kopirane u to vrijeme, a kasnije su inspirisale pop zvijezde poput Madonne i Rihanne, kao i modne dizajnere poput Vivienne Westwood, Diora i Moschina.

„Madame Déficit“

Nadimak „Madame Déficit“ (Gospođa Deficit) ipak nije bio opravdan. Iako je trošila manje od kraljevske braće, i bila samo jedna u nizu rasipnih francuskih monarha,  postala je zgodan žrtveni jarac za način na koji je francuska vlada upravljala državnim novcem. „Upravo su ratni troškovi ono što je zapravo dovelo Francusku do bankrota, a ne novac koji je Marie Antoinette trošila“, kaže Grant za BBC. „Njen budžet za garderobu bio bi danas ekvivalentan otprilike milion dolara, ali Francuska je samo na Američki rat za nezavisnost potrošila 11,25 milijardi dolara.“

Čak je i smanjenje troškova stvorilo nove neprijatelje. „Kad je prestala nositi svilu, industrija svile je bila u šoku jer im je ugrožena egzistencija“, kaže Grant. A kada je 1783. pokušala prikazati drugačiju sliku o sebi portretom u ležernijoj „seoskoj“ odjeći, koju će kasnije i popularizirati, on je brzo zamijenjen nečim raskošnijim i formalnijim. „Od nje se očekivalo da stvori kraljevski spektakl“, nastavlja Grant. „To je način na koji monarhija održava svoj autoritet.“

Ilustracija koja prikazuje kraljicu kao mitsku harpiju koja kida ljudska prava i ustav (Izvor: CC0 Paris Musées / Musée Carnavalet - Histoire de Paris)

Narodne legende koja okružuju ovu slavnu ličnost ranog modernog doba često zanemaruju njenu filantropiju. Svoju garderobu je svake godine reciklirala, dijeleći je među svojim osobljem; usvojila je i nekoliko djece, uključujući Jeana Amilcara, porijeklom iz Senegala, kojeg je oslobodila ropstva. Takođe je, prema riječima autorice Melanie Burrows (rođ. Clegg), koja je mnogo pisala o tom periodu, „odbijala skupe poklone od svog muža“ i „darežljivo davala u dobrotvorne svrhe“. Daleko od toga da je bila „praznoglava budala, kako je često prikazuju“, tvrdi Burrows, bila je „dobronamjerna, velikodušna i plemenitog srca“.

Marie Antoinette se smatrala previše istaknutom, previše živahnom i previše spremnom da svoj šarm koristi kako bi se miješala u politička pitanja

Predstavljena francuskom dvoru kao znak mira nakon godina neprijateljstva s Austrijom, Marie Antoinette je imala podijeljene lojalnosti koje su je dovodile pod sumnju – ne sve neopravdane – da dijeli vojne tajne s Austrijom. Smatrana je ravnodušnom prema francuskom narodu, a pogrdni nadimak „L'Autri-chienne“ (igra riječi na francuskom koja znači i „Austrijanka“ i „kučka“) ilustrira nepovjerenje koje je podsticalo javno mišljenje.

Marie Antoinette je kroz vijekove često bila nepravedno ocrnjivana – portret Élisabeth-Louise Vigée Le Brun (Izvor: Château de Versailles, Dist. Grand Palais RMN / Christophe Fouin)

Za razliku od kralja, kraljica nije imala zvaničnu moć i trebalo je da ostane u pozadini. Marija Antoaneta je smatrana previše istaknutom, previše živahnom i previše spremnom da koristi svoj šarm kako bi se miješala u političke poslove, tajno lobirajući ministre i suprotstavljajući se ustavnim reformama za koje je zemlja očajnički vapila. Što se njenih neprijatelja tiče, trebalo ju je srušiti. Cirkuulisale su klevetničke pamflete, neke pornografske, optužujući je za razvratnost (grof Axel fon Fersen je, zapravo, njen jedini poznati ljubavnik), orgije, lezbejske veze pa čak i incest.

Tračevi su, kako tvrdi Grant, „svi vođeni mizoginijom“, dodajući da su „mnogo mitova koji su opstali... nastali u 19. stoljeću, kada su njene biografije pisali muškarci“. Prema Burrows, kraljica je zapravo bila prilično stidljiva. Rijetko je pila, kaže ona, bavila se samo „vrlo blagom flertovanjem“ i „mrzila je da je vide golu čak i njene lične sluškinje“. Ipak, ovi stereotipi opstaju. U knjizi "Marie Antoinette’s World – Intrigue, Infidelity, and Adultery in Versailles" / „Svijet Marije Antoanete – spletke, nevjera i preljub u Versaillesu“/(2020), Will Bashor spekuliše da su njena hronična krvarenja iz materice uzrokovana polno prenosivom bolešću. Ali on takođe tvrdi da je bila „emocionalno zlostavljana“, „dosadno joj je bilo“ i da je bila „zapostavljena“, i iako je smatra krivom što je tražila zadovoljstvo izvan braka, zaključuje da joj je, barem za njega, „oprošteno“.

U stvarnosti, „bila je odana majka“, kaže za BBC dr. Laura O'Brien, vanredna profesorica moderne evropske povijesti na Univerzitetu Northumbria u Velikoj Britaniji, referirajući se na „nježniju i emocionalniju vezu“ koju je kraljica imala sa svojom djecom, za razliku od vlastitog odgoja. Bila je prva francuska kraljica koja je dojila i odijevala se – kao što se vidi na odbijenom portretu – na način prikladan za roditeljstvo i život u njenom seoskom utočištu.

Papuče od svile s perlicama koje je nosila kraljica nalaze se među izloženim predmetima na izložbi "Marie Antoinette Style" u muzeju Victoria&A (Izvor: CC0 Paris Musées/ Musée Carnavalet, Histoire de Paris)

Za razliku od kralja, kraljica nije imala zvaničnu moć i trebalo je da ostane u pozadini. Marija Antoaneta je smatrana previše istaknutom, previše živahnom i previše spremnom da koristi svoj šarm kako bi se mešala u političke poslove, tajno lobirajući ministre i suprotstavljajući se ustavnim reformama za koje je zemlja očajnički vapila. Što se njenih neprijatelja tiče, trebalo ju je srušiti. Cirkuulisale su klevetničke pamflete, neke pornografske, optužujući je za razvratnost (grof Axel fon Fersen je, zapravo, njen jedini poznati ljubavnik), orgije, lezbejske veze pa čak i incest.

Tračevi su, kako tvrdi Grant, „svi vođeni mizoginijom“, dodajući da su „mnogo mitova koji su opstali... nastali u 19. veku, kada su njene biografije pisali muškarci“. Prema Burrows, kraljica je zapravo bila prilično stidljiva. Retko je pila, kaže ona, bavila se samo „vrlo blagom flertovanjem“ i „mrzela je da je vidi gola čak i njene lične sluškinje“. Ipak, ovi stereotipi opstaju. U knjizi Marie Antoinette’s World – Intrigue, Infidelity, and Adultery in Versailles (2020), Vil Bejšor spekuliše da su njena hronična krvarenja iz materice uzrokovana polno prenosivom bolešću. Ali on takođe tvrdi da je bila „emocionalno zlostavljana“, „dosadno joj je bilo“ i da je bila „zapostavljena“, i iako je smatra krivom što je tražila zadovoljstvo izvan braka, zaključuje da joj je, barem za njega, „oprošteno“.

U stvarnosti, „ona je bila posvećena majka“, kaže dr Laura O’Brajen, vanredna profesorka moderne evropske istorije na Univerzitetu Northumbria u Velikoj Britaniji, za BBC, referišući se na „blažu i emotivniju vezu“ koju je kraljica imala sa svojom decom, u kontrastu sa svojim odrastanjem. Bila je prva francuska kraljica koja je dojila decu i koja se oblačila – kao što se vidi na odbijenom portretu – na način prilagođen roditeljstvu i životu u njenom seoskom utočištu.

Neprekidna fascinacija najomraženijom kraljicom Evrope također je povezana s tragičnom pričom njenog života: djevoja nevjesta iz kraljevske dinastije prisiljena u nemoguću situaciju, i na kraju svedena na tragičnu figuru u bijeloj košulji, sa skraćenom kosom, nošena na kolicima do smrti. Za revolucionare, ona je postala simbol svega što je Francuska trebala promijeniti, a njena egzekucija 1793. godine bila je pokušaj da se zemlja očisti od najgorih ostataka Starog režima.

Bez obzira na to da li je smrt Marije Antoanete bila opravdana ili ne, nije uspjela ugušiti njen utjecaj. Nastao je trend kratkih "jež" frizura i krvavo-crvenih ogrlica koje asociraju na odsijecanje glave giljotinom. Bila je odbojna onima koji su vjerovali u priče koje su je okruživale, ali je istovremeno bila široko — i trajno — obožavana. „Za mene je ova izložba još jedan ispunjeni san,“ komentarisao je Blahnik u nedavnom intervjuu. „Povratak časti Mariji Antoaneti.“

Izložba "Marie Antoinette Style" održava se u Muzeju Viktorije i Alberta u South Kensingtonu, London, od 20. septembra 2025. do 22. marta 2026. godine. Prateći katalog  objavila je V&A Publishing.

federalna.ba/BBC