Hadžidedić: Nisam siguran da Dodik nema partnera u FBiH
O prijetnjama za govornicom Narodne skupštine Republike Srpske, raspakivanju Dejtona, odlasku visokog predstavnika, dolasku novog. O prisustvu međunarodne zajednice u BiH, mjerenju uticaja Evrope i Amerike u našoj zemlji. Mnogo otvorenih pitanja koja se iz godine u godinu sve više aktuelizuju. No, kako zatvoriti ta pitanja, u Federaciji danas smo analizirali sa politologom Zlatkom Hadžidedićem.
Kaže da Dodika ne treba neozbiljno shvatati jer je problem što se uopšte ta tema stavlja na dnevni red i što niko adekvatno na to ne reagira.
"Ne čujem da je iz Federacije iko reagirao na određeni način kakav je jedino moguć. Može neko prijetiti ratom, može pričati ovo ili ono, ali niko da se dosjeti da spomene da je Dejton nemoguće raspakirati i da je to nešto što se ne može dovoditi u pitanje. Dodik može pričati šta god hoće, to su budalaštine. Ali ako on nađe partnera na drugoj strani koji će reći jeste, raspakirali smo Dejton i hajmo sad pričat, onda će on postići svoj cilj. Da li je istina da on nema partnera u Federaciji, ja ne bih bio toliko siguran."
Ističe da je jedina moguća reakcija da se kaže da je to jednostavno pravno nemoguće.
"Nije više pitanje šta ko želi i šta ko hoće. Kad ćemo se mi više okrenuti naprosto pravnim činjenicama koje imamo iznad glave sve ove godine. Dejton je međunarodni sporazum. U okviru međunarodnog sporazuma se nalazi Ustav koji se može jedino promijeniti odlukom novosazvane Ustavotvorne skupštine. A on ne poziva na formiranje takve jedne skupštine nego na, eto tek tako, rasformiranje."
Hadžidedić smatra da je Dodik izgubio konce.
"Radi se o međunarodnom pritisku, ali ja ponovo upozoravam - ovdje imamo ljude koji bi rado Dodiku odgovorili na pozitivan način. Svi ljudi koji su godinama na vlasti i koji omogućavaju Dodiku da tu priču razvija, oni učestvuju u tome. U to možemo biti sigurni."
Kaže da je visoki predstavnik trebao da reaguje kada je riječ o štetnim odlukama i zaključcima NSRS-a za BiH.
"On je vrhovni tumač Dejtonskog sporazuma. Imao je bonske ovlasti, a i mimo njih je mogao reći ovo isto što sam ja rekao. On nije imao podršku unutar PIC-a. Imao je podršku SAD-a, ali je i evropskih zemalja. Evropske zemlje su od 1992. godine se stavile na stranu rasturanja BiH. I tom prilikom je suverenitet BiH zapravo prebačen na tzv. konstitutivne narode. To je besmislena kategorija, ona u pravu ne postoji."
Ističe da se Izborni zakona ne može promijeniti prije pormjene Ustava.
"Mi se godinama suočavamo sa potpunim besmislicama i nekakvim političkim natezanjima koja nemaju nikakvu osnovu. Silom je sve moguće postići, ali trenutno sila nije u igri i mi se moramo držati prava i upozoravati na pravne činjenice."
O non paperima kaže da sasvim sigurno dolaze od određenih evropskih radikalnih krugova koji su zacrtali ideju podjele BiH kao nešto što je njima poželjno.
Na pitanje ko ima vlasništvo nad BiH odgovara: "Jedino narod BiH ima suverenitet. Ali, nama su u Lisabonu, voljom međunarodne zajednice prenijeli dio suvereniteta na faktički tri lidera tri etno-nacionalne stranke - Izetbegovića, Karadžića i Bobana. I od tada se vodi ta priča da se ona može podijeliti i razdružiti. Moram upozoriti da je u tome učestvovala međunarodna zajednica, prije svega Velika Britanija, Francuska, ali i Njemačka. Taj se suverenitet može vratiti jedino na toj Ustavotvornoj skupštini kada se donese novi Ustav."
Smatra da je dolazak Christiana Schmidta jako loš signal.
"On je jedna problematična ličnost, dolazi ovdje u ime velikohrvatske politike. Ja ga ne vidim kao predstavnika EU, kao predstavnika Njemačke. To nije promjena, to je stav EU. EU nema pozitivan stav prema BiH, nikad ga nije imala. Ne trebamo se zavaravati time. Nas je sačuvao SAD svojim uplitanjem u događaje oko BiH. I dan danas SAD su te koje nastoje da granice ostanu netaknute."
federalna.ba