Regionalni dijalog „Hrana za sve“

Iako je pravo na hranu jedno od osnovnih ljudskih prava, u Bosni i Hercegovini pravo na topli obrok za kategorije stanovništva koji su u socijalnoj potrebi, još uvijek nije prepoznato i osigurano. A broj osoba u situaciji prehrambene nesigurnosti je u stalnom porastu. To je i razlog što je razvojni program UN-a organizovao regionalni dijalog o ostvarivanju prava na topli obrok u BiH „Hrana za sve“.

Razvojni program UN-a organizovao je ukupno pet regionalnih dijaloga o temi „Hrana za sve“ koji se tiču razgovora sa lokalnim akterima u vezi sa stanjem ostvarivanja ljudskog prava na hranu. Prvi dijalog obavljen je u Doboju, zatim u Mostaru, Banjoj Luci i Bihaću. Sada se taj dijalog održava u Sarajevu. Amina Omićević, razvojni program UN-a:

„Događaji se organizuju sa ciljem validiranja analitičke podloge o stanju socijalne usluge, pružanju besplatnih toplih obroka putem javnih kuhinja u BiH i prikupljanju preporuka sa terena u smislu unapređenja za mnogobrojne ljude u BiH koji se nalaze u situaciji prehrambenog siromaštva.“

Enaida Višo, sekretar Crvenog krsta Kantona Sarajevo, kaže da Crveni krst ima centralnu kuhinju koja svaki dan priprema približno hiljadu obroka i distribuiše ih na 19 punktova u Kantonu:

„U Kantonu Sarajevo gladnih ima. Ljudi uvijek traže. Međutim, kartice dobiju i odobrenja iz Centra za socijalni rad za topli obrok. A oni, koji ne mogu ostvariti topli obrok, onda oni dolaze i tako, traže pakete. I onda mi, ako možemo, pomažemo sa paketima ili sa nekom vrstom hrane.“

Amir Radeljaš, upravnik Narodne kuhinje Stari Grad Sarajevo, navodi da njihova kuhinja trenutno ima 651 korisnika, a samo u ovom mjesecu u kuhinju je došlo još pet korisnika koji su u stanju potrebe, jer nemaju šta da jedu. Amir Radeljaš:

„U zadnje vrijeme svakodnevno dolaze po dva, tri čovjeka. Najviše dolaze penzioneri koji imaju ta neka minimalna primanja i ljudi koji imaju neke pomoći 140 maraka. Svakodnevno oni dolaze da traže neku vrstu pomoći. Mi izađemo u susret koliko možemo.  Damo im ono robe koje mi dobijemo od građana. Koje nam građani doniraju. To je vrećica brašna, litar ulja, malo riže, šećera, ako ima kafe i neka konzerva.“

U Crvenom krstu Kantona Sarajeva samo se pitaju da li će situacija u Bosni i Hercegovini, koja je takva kakva jeste, imati pomaka nabolje. Jer ona postaje sve teža i teža. Enaida Višo:

„Moje mišljenje je da je stanje sve teže i teže i da je sve skuplje i skuplje. I oni koji su mogli da žive, i penzioneri, neki koji su mogli, više ne mogu da žive. Situacija je vrlo teška. Ljudi dolaze da traže i kažu 'Mi smo gladni'. Gladnih ima sve više i više.“

Prema istraživanjima UNDP-a, u BiH je u prošloj godini bilo više od 19 hiljada osoba koji su jedan topli obrok dnevno dobijali posredstvom javnih kuhinja. Amina Omićević izražava bojazan da aktuelna kriza vodi ka povećanju ovog broja:

„Imamo ukupno 57 javnih kuhinja u BiH. Ali, i blizu 70 opština i gradova koji ovu uslugu uopšte ne pružaju ugroženim kategorijama stanovništva.“

Iz Razvojnog programa UN-a smatraju da ne postoji sistemski pristup podršci javnim kuhinjama i korisnicima javnih kuhinja. Izražavaju nadu da će, kroz zagovarački proces pod nazivom „Hrana za sve“, uspjeti promijeniti situaciju u smislu podrške javnim kuhinjama iz javnih budžeta i destigmatizaciji njihovih korisnika.