Pandurević: Minimalna plata - neprincipijelan dil vladajućih i opozicije

Donošenje Zakona o minimalnoj plati još nije na vidiku. Dok iz Saveza samostalnih sindikata poručuju da nema zakonskih prepreka za usvajanje ovog zakona, prema kojem bi, kako tvrde, plata trebalo da iznosi hiljadu maraka, u Udruženju poslodavaca i 19 sindikata iz realnog sektora imaju brojne dileme u pogledu ne samo teksta zakona, već i procedure njegovog donošenja. O tome, u razgovoru s kolegicom Mirandom Fejzagić, više detalja dao nam je direktor Udruženja poslodavaca Federacije BiH Mladen Pandurević.

Vlada Federacije BiH se još nije izjasnila o tekstu Zakona o minimalnoj plati, koji je predložilo Ministarstvo finansija. Možete li pojasniti u čemu se ogledaju rezerve Udruženja poslodavaca i sindikata u pogledu tog zakona?

Ni jedni drugi nismo, normalno, pratili povećanja svih plata. Ne samo minimalne, nego svih plata. Ali ukoliko se to uradi na neustavan način, to će pasti u vodu i ne samo to, nego će po desetinama hiljada tužbi budžet biti oštećen za više od sto miliona konvertibilnih maraka. A zašto, zato što, kao prvo, Ustav Federacije kaže da ta nadležnost rada iz prava rada je nadležnost na kantonalnom nivopu, a ne na nivou Federacije. Postoji način kako se mogu prenijeti nadležnosti, ali ta procedura traje mjesecima. A druga stvar, to je pravo iz rada i ni na koji način Ministarstvo finansija ne može raditi tekst. Ne radi se o javnom prihodu, a ako i jeste nadležnost federalnih institucija, onda je nadležnost Ministarstva rada. To je suprotno Zakonu o ministarstvima Federacije. Zatim, nije ispoštovana Konvencija 131 o minimalnoj plati Međunarodne organizacije rada, koja je ratifikovana kod nas i ima prvenstvo u odnosu na domicilne zakone, u kojoj su jasno određeni kriteriji, mjerila koja se moraju primijeniti kod određivanja minimalne plate, ovdje to nije slučaj. I još jedna stvar je važna. Pitanje odnosa između Zakona o radu i ovog zakona, jer Zakon o radu na jedan drugačiji način reguliše ovu oblast, tako da može doći do određene pravne nesigurnosti. Vlada Federacije i Parlament se moraju oko toga izjasniti.

Šta mislite, šta se krije iza ovakvog odnosa Vlade?

Bojimo se da je ovo jedan pokušaj neprincipijelnog dila između pozicije i opozicije, da bi se došlo do neophodnog broja glasova da se usvoje dva druga zakona, zakon o porezu na dohodak i zakon o doprinosima, jer očigledno u vladajućim strankama ne postoji saglasnost oko ta dva zakona, tako da ne bi imali većinu. Sad se traži neko iz opozicije ko bi podržao ta dva zakona i ovo je neuspio pokušaj neprincipijelnog dila.

Da li vi u tom procesu imate dijalog sa Vladom?

Ma imamo. Mi smo razgovarali na Ekonomsko-socijalnom vijeću. Razgovarali smo i sa premijerom. Ma ne zanima to njih. Previše, iskreno rečeno, razgovaramo, ali bez efektivnih rezultata. Ustvari, rekao bih da samo čujemo jedni druge.

Evo kad bude usvojen taj zakon o minimalnoj plati, bez obzira na koji način i u kakvom tekstu, šta će se dogoditi sa radnicima koji nemaju kolektivni iugovor? Da li bi se taj zakon odnosio i na njih?

Ukoliko je to regulisano zakonom kao i sada što je regulisano Uredbom, to se odnosi na sve. Znači, jedna je stvar minimalna satnica koja se utvrđuje granskim kolektivnim ugovorom, što mi i radimo. Mi smo faktički potpisali sve što možemo potpisati, dva su još ostala o kojima teku pregovori i mislim da će se uspjeti završiti. A druga je stvar minimalna plata koju po zakonodavstvu utvrđuje vlada na osnovu utvrđenih kriterija. Ali problem je u tome što mi i sindikat mislimo da se to može uraditi puno lakše i efektnije izmjenom Uredbe o minimalnoj plati i spremni smo da govorimo o tome, da dođe do vanrednog usklađivanja minimalnih plata, kada inflacija i troškovi života porastu pet posto i više. Na taj način ćemo doći do istog ili čak za radnike povoljnijeg prava.

federalna.ba