/* Preload images */ body:after { content: url(../images/close.png) url(../images/loading.gif) url(../images/prev.png) url(../images/next.png); display: none; } .lightboxOverlay { position: absolute; top: 0; left: 0; z-index: 999999; background-color: black; filter: progid:DXImageTransform.Microsoft.Alpha(Opacity=80); opacity: 0.8; display: none; } .lightbox { position: absolute; left: 0; width: 100%; z-index: 100000000; text-align: center; line-height: 0; font-weight: normal; } .lightbox .lb-image { display: block; height: auto; max-width: inherit; -webkit-border-radius: 3px; -moz-border-radius: 3px; -ms-border-radius: 3px; -o-border-radius: 3px; border-radius: 3px; border: 5px solid #fff; } .lightbox a img { border: none; } .lb-outerContainer { position: relative; background-color: white; *zoom: 1; width: 250px; height: 250px; margin: 0 auto; -webkit-border-radius: 4px; -moz-border-radius: 4px; -ms-border-radius: 4px; -o-border-radius: 4px; border-radius: 4px; } .lb-outerContainer:after { content: ""; display: table; clear: both; } .lb-container { padding: 0; } .lb-loader { position: absolute; top: 43%; left: 0; height: 25%; width: 100%; text-align: center; line-height: 0; } .lb-cancel { display: block; width: 32px; height: 32px; margin: 0 auto; background: url(../images/loading.gif) no-repeat; } .lb-nav { position: absolute; top: 0; left: 0; height: 100%; width: 100%; z-index: 10; } .lb-container > .nav { left: 0; } .lb-nav a { outline: none; background-image: url(''); } .lb-prev, .lb-next { height: 100%; cursor: pointer; display: block; } .lb-nav a.lb-prev { width: 34%; left: 0; float: left; background: url(../images/prev.png) left 48% no-repeat; filter: progid:DXImageTransform.Microsoft.Alpha(Opacity=0); opacity: 0; -webkit-transition: opacity 0.6s; -moz-transition: opacity 0.6s; -o-transition: opacity 0.6s; transition: opacity 0.6s; } .lb-nav a.lb-prev:hover { filter: progid:DXImageTransform.Microsoft.Alpha(Opacity=100); opacity: 1; } .lb-nav a.lb-next { width: 64%; right: 0; float: right; background: url(../images/next.png) right 48% no-repeat; filter: progid:DXImageTransform.Microsoft.Alpha(Opacity=0); opacity: 0; -webkit-transition: opacity 0.6s; -moz-transition: opacity 0.6s; -o-transition: opacity 0.6s; transition: opacity 0.6s; } .lb-nav a.lb-next:hover { filter: progid:DXImageTransform.Microsoft.Alpha(Opacity=100); opacity: 1; } .lb-dataContainer { margin: 0 auto; padding-top: 15px; *zoom: 1; width: 100%; -moz-border-radius-bottomleft: 4px; -webkit-border-bottom-left-radius: 4px; border-bottom-left-radius: 4px; -moz-border-radius-bottomright: 4px; -webkit-border-bottom-right-radius: 4px; border-bottom-right-radius: 4px; } .lb-dataContainer:after { content: ""; display: table; clear: both; } .lb-data { padding: 0 4px; color: #ccc; } .lb-data .lb-details { width: 85%; float: left; text-align: left; line-height: 1.1em; } .lb-data .lb-caption { font-size: 12px; font-family: Tahoma, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-weight: bold; line-height: 18px; } .lb-data .lb-number { display: block; clear: left; padding-top: 10px; padding-bottom: 1em; font-size: 12px; font-family: Tahoma, Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; color: #999999; } .lb-data .lb-close { display: block; float: right; width: 30px; height: 30px; background: url(../images/close.png) top right no-repeat; text-align: right; outline: none; filter: progid:DXImageTransform.Microsoft.Alpha(Opacity=70); opacity: 0.7; -webkit-transition: opacity 0.2s; -moz-transition: opacity 0.2s; -o-transition: opacity 0.2s; transition: opacity 0.2s; } .lb-data .lb-close:hover { cursor: pointer; filter: progid:DXImageTransform.Microsoft.Alpha(Opacity=100); opacity: 1; }  >
Forma za resetovanje korisničke šifre:
Korisničko ime:
E-mail adresa:
> Put ka EU
Poljoprivreda kao najvažniji ekonomski sektor zapadnog Balkana
Objavljeno: 15.03.2015 21:35
Posljednja izmjena: 16.03.2015 09:29

Poljoprivreda u regiji zapadnog Balkana mogla bi biti najvažniji ekonomski sektor koji je, kako trenutno stvari stoje, poprilično zapostavljen. Približavanje Evropskoj uniji otvara vrata novim potrošačima, ali to znači i veće obaveze jer načini proizvodnje i obrade, odnosno sigurnosti hrane, moraju biti usklađeni sa strogim propisima Unije. Evropska komisija nudi veliku pomoć putem grantova, ali naša zemlja godinama ili tapka u mjestu ili nazaduje.


videoprilog Dejana Kožula (Dnevnik 2)

Oko 80% teritorije Bosne i Hercegovine, a i Srbije čine ruralni krajevi. Često nam je to sinonim za zaostalost, ali ne mora tako biti. Može biti sinonim za nadu. Konkretno, u narednih šest godina u Srbiji će se putem programa za ruralni razvoj iz evropskih fondova - tzv. IPARD - izdvojiti nepovratno 175 miliona eura. Ovo se odnosi isključivo na unapređenje. Naprimjer, onima koji žele obogatiti stočni fond ili izgraditi nove objekte, infrastrukturu, za primjenu određenih standarda poput HACCP-a itd. - pojašnjava Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Da bi uopšte razmišljala o tome, Srbija je morala uskladiti svoje zakonodavstvo sa zakonima EU-a. Zakon o bezbjednosti hrane je harmonizovan 2011. godine, što je jedan od ključnih nedostataka u BiH. „Nažalost, manjak preuzmanja evropskih propisa u područjima agrikulture i ruralnog razvoja, sigurnosti hrane, veterinarstva i fitosanitarne politike i dalje je prepreka izvozu robe životinjskog porijekla iz BiH u EU“, kaže Jamila Milović-Halilović, glasnogovornica delegacije EU-a u BiH.

To ne znači da nikakvog novca za ujednačavanje sa EU standardima nije bilo. Naprotiv, dodijeljeno je oko 19 miliona eura, od toga tri miliona za tehničku pomoć, milion i po za laboratorije i opremu, šest za kontrolu životinjske bolesti, šest za granični prijelaz, te oko dva miliona eura za identifikaciju životinja i sistema kontrole kretanja - navodi Milović-Halilović.

Ti su fondovi prebitni, ali ih koristimo vrlo malo. Rekao bih to, na kapaljku, smatra Miro Ćutuk, poljoprivredni proizvođač iz Ljubuškog.

Iako je mnogo veći novac u Srbiji dostupan, problem je isti. 

„Nismo spremni - ni farmeri ni država - zato što svi ti fondovi EU, koji su bespovratni, ili kao IPARD, da nadoknađuju 65% od uloženog, traže jedan sistem državnog funkcionisanja kroz agenciju za agrarno plaćanje. Sve to mora da bude ustrojeno. Ako neko daje novac on hoće da zna tačno šta se dešava s tim novcem. Onda naši ljudi lakše odustanu nego da apliciraju“, kaže Budimović.

U oba slučaja put je dug, ali valjda su bespovratni novac i tržište od 500 miliona ljudi dovoljan motiv.

federalna.ba

Najčitanije
Najnovije
Vrh